Istorijat naočara

Naočare su neizostavni deo našeg svakodnevnog života. Istorija naočara obuhvata period od otprilike 600-700 godina do današnjeg dana. Veruje se da su naočare otkrivene u Italiji oko 1280-1300. godine kada je otkriveno da su korisne za lečenje dalekovidosti. Italijanu po imenu Salvino Armati pripisuje se razvoj staklenih sočiva u 1285-toj godini. Allesandro Spina je ubrzo pravio naočare za vid i fino brušeni stakleni diskovi dobijaju naziv sočiva zbog njihove sličnosti sa sočivom pasulja.
U 15-tom veku naočare su pronašle svoj put u Kinu a 1604. godine konkavna sočiva su izmišljena u Evropi i postala su standardni lek za kratkovidost. Najstariji poznati tip naočara sastojao se od dva ovalna sočiva uokvirenih uskim okvirima povezanim mostićem iznad nosa.
U 17. veku naočarama su dodati krakovi za učvršćivanje oko ušnih školjki, izrađeni od metala ili vrpci. Na okvirima se pojavljuju ukrasi koji se izrađuju od plemenitih materijala: zlata, srebra, slonovače.
Ocem modernih naočara može se nazvati Benjamin Franklin koji je ujedinio korekcijska sočiva u smislen okvir, a samim tim i u prototip današnjih naočara. Girolamo Savonarola je predložio da se okviri fiksiraju pomoću trake koja se obavije oko glave, a sve bi dodatno učvrstio šešir. Moderne okvire za naočare, podržane krakovima za učvršćivanje oko uha, unapredio je 1727.godine  britanski optičar Edward Scarlett.
Istorija sunčanih naočara
Možda ćete se iznenaditi kada saznate da naočare nisu uvek služile za zaštitu ljudskih očiju od sunca. Istorija sunčanih naočara datira u vremena Kineskog i Rimskog carstva. Rimski car Neron voleo je da gleda gladijatorske borbe kroz drago kamenje, tačnije smaragde. U Kini, sunčane naočare su se koristile u 12. veku ili čak pre. Prve sunčane naočare nisu mogle popraviti vid ili zaštititi od štetnih UV zraka, ali jesu smanjivale bleštavilo. U Kini su sudije koristili naočare da bi sakrili izraze lica kada ispituju svedoke.
Naočare nisu dobile puno promena sve do 18. veka, kada je James Ayscough svojim radom otkrio da naočare koje su zatamnjene sa plavom ili zelenom bojom mogu popraviti pokvareni vid.
Ayscough je verovao da plavo ili zeleno staklo može da ispravi određene nedostatke vida; njega nije brinula zaštita od sunčevih zraka.
Žuta i jantarski obojena stakla su se ipak preporučavala ljudima obolelima od sifilisa
Popularnost naočara za sunce je zapravo fenomen 20. veka. U Americi je vojska, koja je učestvovala u razvoju zaštita od sunca, takođe imala vodeću ulogu i u tehnologiji proizvodnje naočara za sunce.
Pioniri nošenja sunčanih naočara iz nezdravstvenih razloga bili su glumci nemih filmova.
Zaslepljujuća refleksija sunčevih zraka od glatkih površina izgubila je istorijsku bitku protiv ljudske percepcije 1936. godine. Edwin H. Land proizveo je prve polarizovane sunčane naočare čiji se posebni filter s vremenom usavršio.
Popularnost sunčanih naočara bez sumnje možemo zahvaliti činjenici da istovremeno zadovoljavaju vrlo različite funkcije.
Šalju poruku, štite, skrivaju, ukrašavaju… Nose ih slepi da bi sagovorniku smanjili neugodnost.
Dermatolozi već odavno upozoravaju da neumerena izloženost očiju prejakim zracima sunca može dovesti do stvaranja mrene ili karcinoma.
Kada je reč o staklima, zadnjih desetak godina puno više se koristi plastika. Više niko ne proizvodi staklena sočiva koja, iako daju čistiju sliku i otpornije su na ogrebotine, čine naočare  teškim i skupljim.
Nekada pretežno smeđe, tamnozelene ili crne, sunčane naočare danas najnormalnije dolaze žute, crvene, ljubičaste, narandžaste, plave.
Najneutralnije su sive, dok smeđe i zelene lagano izobličuju boje, ali daju bolji
kontrast.
Plave i ljubičaste ne donose nikakvo percepetivno poboljšanje.
Od legendarnih oblika pamtimo  “lenonke”  koje su više-manje završile u modnoj ropotarnici, dok su Raybanke nekad davno rezervisane isključivo za pilote, danas ponovo prilično visoko na tronu poželjnosti, nakon što su blago isčezle‘ u devedesetima.
Veliki comeback  doživljavaju velike ženske naočare koje se u anglofonom svetu nazivaju ‘Onassis’, prema Jacqueline Kennedy Onassis čije su lice redovno ukrašavale.